Zatim su nam uvjerili kako profit predstavlja suštinu poslovanja. Što naravno nije toďż˝no. Svrha proizvodnje ogleda se u razmjeni dobara koja se naďż˝alost prometnula u grabeďż˝ za novcem koji se zatim sam sebi postao svrha. Zabluda se uvukla i unutar struke. Kako se znanje sve manje cijeni, a specijalistiďż˝ko znanje se povrh toga ne mora baš svakome svidjeti, uobiďż˝ajena stanovišta sve jaďż˝e dominiraju.

ďż˝ivotne ďż˝injenice pretvaraju se u svrhu proizvodnje i usluga. Troškovi su ďż˝ivotna ďż˝injenica. Oni zasigurno nisu i ne mogu biti cilj. Profit je ďż˝ivotna ďż˝injenica bez koje nema poslovanja, ali profit kao takav takoďż˝er ne moďż˝e predstavljati cilj poslovanja. To vam je isto kao i proces disanja kod ďż˝ovjeka. Disanje je ďż˝ivotna ďż˝injenica, ali ne i smisao ljudskog ďż˝ivota. Kvaliteta je takoďż˝er ďż˝ivotna ďż˝injenica. Kvalitetu odreďż˝uje kupac, ali ona nikako ne predstavlja smisao proizvodnje i pruďż˝anja usluge. Kvaliteta je samo ďż˝ivotna ďż˝injenica, ne i smisao ďż˝ivota. Kvalitetu treba poveďż˝avati, i to zbog kupca. Greške u radu su takoďż˝er ďż˝ivotne ďż˝injenice.

Perfekcija ne vodi automatski do rezultata. Potrebno je nešto više. Kada bi se sve pogreške svele na nulu, najvjerojatnije bi posao trebalo likvidirati! Svatko ďż˝eli kvalitetu kao što svatko posjeduje svoj vlastiti put do kvalitete: automatizacija, novi strojevi, više raďż˝unala, pomoďż˝ne naprave, novi ureďż˝aji, marljiv rad, iskrena nastojanja, godišnje rangiranje ljudi, svakoga uďż˝initi odgovornim, postaviti ciljeve, pratiti rezultate, više statistiďż˝ke kontrole, više nadzora, utemeljenje sluďż˝be za kontrolu, imenovanje potpredsjednika za kvalitetu, poveďż˝anje plaďż˝a, standardi rada, norme, pogreške u radu svesti na nulu, motivirati zaposlene, dobar marketing itd. itd.

Što tome nije u redu? Nedostaje kljuďż˝na sastavnica: odgovornost menadďż˝menta! Kao što to lista zorno pokazuje, svi su drugi krivi samo je menadďż˝ment OK. Svaka od navedenih aktivnosti uklanja odgovornost menadďż˝menta iako kvaliteta spada u njegovu iskljuďż˝ivu odgovornost. Ona se nikada ne moďż˝e delegirati.

Uporaba raďż˝unala ne doprinosi kvaliteti informacija. Još manje doprinosi kvaliteti odluďż˝ivanja. Velika je obmana ideja kako nam korištenje visoke tehnologije znaďż˝ajno pomaďż˝e u odluďż˝ivanju. Bilo bi jako lijepo kada bi upravljanje sustavima bilo tako jednostavno.

Smisao kontrole posve se promijenio. Kontrola bi trebala sluďż˝iti kao povratna informacija za ostvarenje ďż˝eljenog te u svrhu poboljšanja. Naďż˝alost, pretvorila se u neku vrstu organizacijske tiranije koju moďż˝emo susresti gotovo u svakoj organizaciji.

Ciljevi u brojkama malo toga postiďż˝u. Rangiranje i nagraďż˝ivanje prema radu pojedinaca, škola ili gradova ne unaprjeďż˝uje sustav. Vaďż˝na je metoda kojom ďż˝emo doďż˝i do ďż˝eljenog rezultata. Naďż˝alost, djecu se još u školi uďż˝i "dostizati ocjene". Što za njih predstavlja jako loš poďż˝etak ďż˝ivota – veďż˝ u ranoj dobi nailaze na brojďż˝ane ciljeve ali bez metoda i procesa kojima ih mogu dostiďż˝i.