DT: Ostalo nam je još definirati treďż˝u skupinu osoba koje vidimo ili doďż˝ivljavamo „konfliktnima“.

TK: U tu skupinu spadaju pojedinci s kojima je zahtjevno dogovarati se. Rijeďż˝ je, naime, o osobama ďż˝estih i snaďż˝nih emocionalnih ispada: dozvoljavaju si galamiti na druge, jasno i nedvosmisleno izraďż˝avati frustraciju, ljutnju, a neki i tugu prema van. U toj skupini nailazimo na osobe koje jako ďż˝esto „skliznu“ u tugu, briznu u plaďż˝, a ponekad se povuku u sebe ili zatvore u drugu sobu kako bi pobjegli od konflikta. Stoga kaďż˝emo da se koriste flight modom koji je njihovom mozgu bliďż˝i (inherentni) naďż˝in funkcioniranja, a neadekvatan odgoj (odnos skrbnika u ranom periodu) doprinosi uďż˝vršďż˝ivanju tog obrasca. Kada su u pitanju konflikti njihov emocionalni sustav sklon je povlaďż˝enju, bjeďż˝anju i plakanju kojim se koriste kako bi riješili konfliktnu situaciju. Iako nije rijeďż˝ o pravilu, u tu skupinu uobiďż˝ajeno spadaju ďż˝ene. Osobe iz ove skupine koriste se nesvjesnom strategijom steďż˝enom u odnosu s roditeljima koji su na njihovo povlaďż˝enje i plakanje uobiďż˝ajeno reagirali smirivanjem, kojim se dijete odmalena koristi kako bi konflikt okrenulo u svoju korist. Isto takvo nesvjesno ponašanje potom se nastavlja u odrasloj dobi. Naravno, za to nikoga ne bi trebalo optuďż˝ivati jer je rijeďż˝ o mehanizmimima razvijenima u ranom djetinjstvu kojih nismo svjesni.

Druga mogu�a reakcija je protunapad kada mozak osobe ulazi u fight mode pa ona zbog toga postaje agresivna. Preplavljena je bujicom intenzivnih emocija, potaknuta i aktivirana pa kre�e s verbalnim ili fizi�kim napadom vo�ena sna�nom frustracijom, ljutnjom, bijesom, a ponekad i doslovnom mr�njom prema sugovorniku.

Postoji i treďż˝a varijanta - racionalizacija - koja je prema vani naizgled najprihvatljivija. Mehanizme racionalizacije kojima izbjegavamo kontakt s vlastitim emocijama i vlastitom osobnošďż˝u razvijamo radi toga da ne „skliznemo“ u prvu ili drugu krajnost (flight ili fight mode) pa zbog toga ostajemo iskljuďż˝ivo „u glavi“ vrteďż˝i neku odabranu priďż˝u i pozivajuďż˝i se na neke navodno kvalitetne argumente samo kako bismo izbjegli osobnu emocionalnu involviranost i cjelovit kontakt sa sobom. Vlastito unutarnje znanje, intuiciju i osobne stavove zamjenjujemo vanjskim argumentima.

Navedeno ponašanje tipa racionalizacije ponekad se pokazuje dobrim u kontekstu poslovnih konflikata. Meďż˝utim, kad je rijeďż˝ o privatnim, osobnim konfliktima, a pogotovo o partnerskim odnosima, opisani obrazac drugu stranu uobiďż˝ajeno dovodi do ludila stoga što se osoba u racionalizaciji prikazuje mudra, mirna i u redu, pobuďż˝ujuďż˝i istovremeno u druge osobe osjeďż˝aje napuštenosti i samoďż˝e. Ta druga osoba, naime, ima dojam da se prva izvukla iz konflikta te da je svojim izvlaďż˝enjem i svojevrsnim „odrezivanjem“ emocija zapravo nju proglasila ludom, krivom i lošom. Dakle, racionalizacija uobiďż˝ajeno ne vodi smirivanju konflikta veďż˝ se ďż˝esto dogaďż˝a suprotno, da drugu stranu u konfliktu dodatno razjari. Shodno tome, racionalizaciju poistovjeďż˝ujemo s „odrezanošďż˝u“. Ma koliko ona dobro izgledala prema van zapravo je rijeďż˝ o još jednom obrambenom mehanizmu „odrezivanja“ od vlastitog sebe i vlastitih emocija. Zato se i naziva racionalizacija. Osoba koja ulazi u proces racionalizacije osjeďż˝a da je ona „good guy“, a da je „bad guy“ druga osoba koja se ljuti, vrišti ili plaďż˝e.

DT: Mo�e li se zaklju�iti da je inicijalni impuls pribli�no isti za sve osobe bez obzira na njihove mehanizme suo�avanja s konfliktom?

TK: Moďż˝e, i pritom treba naglasiti da u podlozi sve tri reakcije pronalazimo snaďż˝nu emocionalnu aktiviranost koja u sluďż˝aju prvog tipa urušavanja emocija prelazi u tugu, u drugom sluďż˝aju u ljutnju dok u treďż˝em sluďż˝aju aktivira mehanizam „odrezivanja“ od emocija.